EXPEDICIJA MONT EVEREST 2006/7. GODINE

Na »vrh«, samo za odabrane.

Da li smo dorasli takvoj ambiciji?

To su bila moja prva razmišljanja. Ali su to bili komentari i razmišljanja većine.

  Zašto da ne. Da realno sagledamo stvari. Da vidimo šta možemo.

  1901. bla, bla ... Rtanj, Miroč, Šara, Prokletije, Durmitor, Julijske alpe, Gros Glokner, Mt Blan, Mt Rosa, Materhorn, Ararat, Kilimandžaro, Akonkagva, Elbrus, Tjan Shan, Huasca-ran, Pik Korženjevske, Mc Kinley, Anapurna IV, ..., Dolomiti, Paklenica, Vraca, Rila, Vihren, Slapovi, Ledopadi 5,00 metara, 40,00 metara, 50,00 ... Leti, zimi, danju, noću. Malo li je?

 

  Ali to nije suština. To nije dovoljno da bi Srbi mogli da stanu rame uz rame sa evropskim i svetskim veličinama, kojima je mesto na »Krovu Sveta«. Nije dovoljan samo broj ili zvučno ime planine.

  Šta je potrebno?

  Potrebni su najteži, a svetski poznati usponi. Potrebno je popeti Bonatijev smer u zapadnoj steni Drua, Harlinov smer u Freney - Mt Blan, Gran Žoras po severnoj steni, zimski i letnji usponi po severnoj steni Materhorna, Ajger po klasičnoj smeri i Japanskoj diretisimi.

Tako se postaje majstor.

 

  Lako je dobro marketinški pripremiti »Serbianway« na nepopetom vrhu u Himalajima, kad se alpinisti , ali pravi, ne oglašavaju. Srbi su željni uspeha, pa prolaze i male, a bogami i velike laži. Šta će on popeti, u Himalajima, tek ćemo videti, pa nije nemoguće da neko od boljih Srpskih momaka skijama siđe sa tog ne osvojenog vrha .

U Vojvodini, potpuno drugačija priča. Ferlan je As No 1, to je nesporno, samo mu trebaju pare, a u tome mu pomaže ono od malopre: »Srbi su željni uspeha, pa prolaze i male, a bogami i velike laži«.

 

I dokle tako?

Još desetak godina mirovanja, sanjarenja i nadanja kako smo mi ...

Nema ni dinara za srpski alpinizam. A i što bi?

Očajno loša reklama.

 

Mora se početi raditi i pisati o svom radu.

 

Konačno, jako mi je drago što je inicijativa krenula od samog vrha, od Predsedništva PSS, od Sekretarijata PSS, od ljudi kojima je to posao, po funkciji koju zauzimaju, da vuku najbolje poteze u cilju popularizacije naše organizacije.

A, šta ćete bolje od organizacije Expedicije, Prve, Srpske, na Mt Everest.

alal vera.

DUG I TEŽAK PUT DO Mt EVERESTA 2006/7.

Organizovane pripreme bi bile podeljene u 4/6 etapa, tako da svaka etapa predstavlja letnju ili zimsku sezonu.

PRVA ETAPA OD APRILA DO 30.SEPTEMBRA 2004.GODINE

DRUGA ETAPA OD 01.OKTOBRA 2004. DO 31.MARTA 2005.GODINE

TREĆA ETAPA OD 01.APRILA 2005. DO 30.SEPTEMBRA

2005.GODINE ČETVRTA ETAPA OD 01.OKTOBRA 2005. DO 01.FEBRUARA/31. marta 2006.GODINE,

Ako se expedicija organizuje u dvogodišnjem ciklusu, koji je preporučljiv i, iz finansijskih razloga, jer manje košta, a i iz sportskih, jer je veoma teško vrhunsku formu alpinista držati na visokom nivou duži vremenski period.

PETA ETAPA OD 01.APRILA 2006 DO 30.SEPTEMBRA 2006.GODINE

ŠESTA ETAPA OD 01.OKTOBRA 2007. DO 01.FEBRUARA 2007.GODINE

U prvoj etapi Komisija za alpinizam formira prošireni spisak alpinista – kandidata za EX MtE 2007. Što širi spisak. Odabiranje kandidata na ovaj način će biti motivišući faktor za alpinističke klubove AK, alpinističke odseke AO i alpinističke sekcije AS, a bogami i za planinarska društva iz kojih će mogući kandidati dolaziti, a naročito će biti korisno za marketing u tim sredinama.

Koje uslove treba da ispune kandidati za ekspediciju?

 

1. Da su završili letnji i zimski alpinistički tečaj.

2. Da su aktivni članovi AK, AO i AS min dve godine.

•  Da imaju dobru fizičku, tehničku i taktičku pripremljenost. Ocenu daju Načelnici AK, AO i AS.

•  Da imaju najmanje 10 uspona IV stepena težine i težih u 2003.godini i najmanje 5 uspona na

vrhove iznad 2000 mnv, od toga bar dva zimi.

•  Da AK, AO i AS predlažu kandidate.

Očekivani broj prijavljenih ?50.

PRVA AKCIJA OVOG PROGRAMA "TESTIRANJE PRIJAVLJENIH KANDIDATA"

17. i 18.04.2004. Stol

Dani provedeni na Stolu bi bili određeni za ispitivanje:

antropometrije, pokazatelje zdravstvenog stanja, funkcionalnog stanja, fizičke, tehničke i taktičke pripremljenosti. Prva dva pokazatelja bi trebalo izvršiti u RZ za sportsku medicinu.

Što se tiče lične pripremljenosti to bi se uradilo testom:

- 100 m trčanje,

- sklekovi do otkaza,
- skok iz mesta u dalj i

- trčanje 3200m.

 

 

  

Druga etapa OD 01. OKTOBRA 2004. DO 31.MARTA 2005.GODINE

 

Osnovni zadatak druge etape je povećanje opšte fizičke pripremljenosti povećanjem intenziteta treninga. Povećanje taktičke pripremljenosti, obogaćivanje znanja savremenog treninga i
realizacija ekspedicija u visokim planinama.

 

Treninzi bi naročito bili usmereni na:

1. Vežbe opšte izdržljivosti

2. Vežbe snage

3. Povećanje statičke i dinamičke snage ramenog pojasa, nogu i trupa.

4. Razvijanje, povećanje brzine uspona. (penjačka brzina).

5. Povećanje opšte brzine i gipkosti

6. Povećanje mogućnosti organizma za rad u aerobnim i aerobno – anaerobnim uslovima.

7. Povećanje do savršenstva tehnike osiguravanja i samoosiguravanja.

8. Povećanje tehnike savladjivanja alpinističkih uspona srednje težine po lošim vremenskim uslovima.

9. Povećanje tehnike spuštanja iz smerova srednje težine.

 

•  Ovladavanje, do savršenstva, tehnikom postavljanja i kretanja po vertikalnim i horizontalnim parapetima.

•  Usavršavanje rada sa tehničkim sredstvima (žimari, desenderi, ...).

•  Usavršavanje kretanja po snegu, firnu i ledu.

•  Organizovanje prinudnih bivaka.

•  Povećanje tehnike transporta nastradalih po teškim meteo uslovima priručnim sredstvima.

Druga etapa bila bi podeljena u šest zasebnih celina koje bi se realizovale kolektivno.

01.do 03. oktobar 2004. godine Stol

02.do 07. novembar, 01. do 05. decembar i 20. do 25. decembar 2004. godine Rila, Maljovica

Ova destinacija je određena zbog značajne nadmorske visine na kojoj se Rila nalazi.

07. do 14. januar 2005. godine Pirin, severna stena Vihrena. Nije teško, a dosta visoko.

06. do 22. mart 2005. godine Durmitor Lokvice. Usponi, prinudno bivakovanje.

 

TREĆA ETAPA OD 01. APRILA DO 30. SEPTEMBRA 2005.GODINE

Treća etapa ima nekoliko osnovnih zadataka.

•  Neophodno je podizati nivo opšte fizičke pripremljenosti pri značajnim aktivnostima ili smanjivati nivo pripremljenosti pri slabijim aktivnostima. Ne držati visok nivo bez potrebe.

•  Za razliku od druge etape priprema treba preći na usavršavanje specijalne fizičke pripreme. Suština je da se izrazi kroz povećanje specijalne izdržljivosti ne samo kao sposobnost da se organizam bori protiv umora, već i da ispunjava postavljene zadatke u ekstremnim uslovima na visokim planinama. Neophodno je da se povećava sposobnost organizma za rad u aerobno-anaerobnim uslovima, da se povećavaju funkcionalne mogućnosti alpinista.

Kroz treću etapu treba da se:

1. Usavrši tehnika osiguravanja i samoosiguravanja.

2. Usavršiti tehniku i taktiku savlađivanja najtežih uspona.

3. Spuštanje kroz najteže smerove.

•  Postavljanje i kretanje po parapetima.

•  Fiksiranje i kretanje po lestvama.

•  Rad na psihofizičkim aktivnostima, poseban program. Autor B. Gajić.

•  Teorijska priprema

•  Režim hrane i vode.

•  Medicinska pomoć i samopomoć.

•  Pitanja aklimatizacije.

•  Analize uspešnih i neuspešnih ekspedicija na Mt Everest.

 

Treninge u planinskim masivima koji bi se odvijali individualno u dane vikenda treba produžiti na 6 časova dnevno. To obuhvata postavljanje i kretanje po parapetima usponi i silaz kroz smerove od IV do VI stepena težine. Savlađivanje što većih denivelacionih rastojanja, bivakovanje.

Treća etapa bi bila podeljena u pet celina koje će se realizovati na zajedničkim aktivnostima.

03. do 10. april 2005. godine kompleks Maljovica Rila.

06. do 12. maj 2005.godineVihren Pirin.

06. do 12. juni 2005.godine Stol.

01. juli do 04. avgust 2005. godine Pamir.

09.do 18. septembar 2005. godine Sutomore.

U ovom periodu najvažniji deo je Pamir koji je posebno obrađen.

1. Podnošenje visine.

2. Dostizanje HIMALAJSKOG nivoa visinskih priprema.

•  Izrada visinskih logora.

•  Izrada parapeta i kretanje po njima.

•  Ponašanje pojedinaca u posebnim uslovima kolektiva i visine.

•  Provera opreme. Odeća, obuća, šatori, vreće,...

•  Provera i privikavanje na poseban ukus hrane na velikim visinama.

•  Usponi na vrhove preko 7000 metara.

•  Opredeljenje za osnovni sastav ekspedicije i rezerve.

Planirano je da se izvrši najmanje 20 uspona na vrhove preko 7000 metara.

Pik Lenjin (7134 m) smerovima Razdelni i Skurlatov.

Periodični medicinski pregled u ovoj etapi bi bio od 20. do 27.aprila, a kontrolna ispitivanja

jednom do dva puta u toku meseca.

 

ČETVRTA ETAPA OD 01. OKTOBRA 2005. DO 01. FEBRUARA 2006.GODINE

 

Ako predpostavimo da će se program priprema realizovati sa minimum 85%, onda je realno

velika mogućnost da se uspon na Mt Everest izvrši još 2006.godine u proleće. Ako ovo usvojimo plan za realizaciju četvrte etape izgleda:

 

Četvrtu etapu bih podelio u pet celina i to:

od 06. do 12. oktobra, Pirin, Vihren.

od 11. do 19. novembra, Midžor, ili Grbaja.

od 07. do 11. decembra, Maljovica, Rila.

od 24. do 28. decembra, Stol.

od 03. do 14. januara, Pirin, Vihren.

 

Expedicija Mt Everest 2006. iziskivaće od učesnika jako visok nivo fizičke, tehničke, taktičke i psihičke pripreme u dosta dugom vremenskom periodu od 45 do 50 dana. Ako imamo u vidu prethodnu konstataciju, u završnoj fazi priprema, neophodno je realizaciju treninga izvršiti u srednjem i maksimalnom opterećenju (intenzitetu), da bi izbegli rano dostizanje vrhunske forme. Dosta vremena treba posvetiti ispitivanju opšte izdržljivosti sa produženim dejstvom. Ako se izuzme plivanje, sve ostale aktivnosti bi se realizovale na otvorenom, u prirodi, bez obzira na meteo uslove u periodu od oktobra do februara. Dalje treba obratiti pažnju na sisteme psiho - fizičke pripreme. Mogućnost za brzu relaksaciju i spremnost organizma za sledeće opterećenje. Najosnovniji zadatak u završnoj fazi priprema je povećanje opšte i specijalne fizičke pripreme alpinista i dostizanje, ako je to moguće, najvišeg nivoa sportske forme u poslednjoj fazi ove etape. Neophodno je da se usavrši tehnička, taktička i voljna (psihička) priprema pojedinaca i cele expedicije. Svaki alpinista treba da se upozna sa svim detaljima, sa tehničkim teškoćama i opas-nostima na našoj maršuti, da se do detalja razradi i uvežba personalno zaduženje svakog pojedinca na expediciji. Izgradnja visinskih logora, njihovo snabdevanje i sam uspon na vrh. Takođe je potrebno u poslednjoj fazi ispitati boce sa kiseonikom i usavršiti rad sa njima u uslovima visokih planina. U ovoj etapi treba završiti sve organizacione zadatke: oprema, hrana, pakovanje kompletnog bagaža i druga tehnička pitanja.

Jedan od važnijih zadataka biće da se poveća imunitet i priprema organizma na himalajsku klimu i produženo bavljenje u ekstremnim uslovima za vreme expedicije.

Izuzetno je važno zadržati disciplinu i samokontrolu alpinista na što višem nivou. I na kraju da

se usavrši tehnička priprema za transport nastradalih i da se poveća nivo znanja o kretanju himalajske klime. U ovoj etapi je potrebno izvršiti najozbiljnije lekarske preglede svakog ponaosob. Do 15.februara treba da bude definitivno razrađena grafička šema izrade visinskih logora, šema puta i prenosa bagaža do baznog logora (treking), grafik količine i vrste tereta koji treba da se iznese do svakog visinskog logora. Treba provesti kurs (obuku) povećanja mogućnosti disanja preko pojedinih psiho fizičkih tehnika. Treba završiti obiman posao formiranja dokumentacije expedicije: opisi, spisa, pasoši, karte, kašoni (plastična burad) za teret, etikete za obeležavanje tereta, ... ... I tako do 20.februara kada bi sa aerodroma Beograd, Expedicija pošla u ispisivanje istorije srpskog alpinizma.

 

A, kako bi izgledala još jedna godina priprema?

Ova četvrta etapa bi bila u toj varijanti šesta, tj ponovo poslednja, a treća bi bila peta.Tako da ovom prilikom obrađujemo treću i četvrtu etapu, tj period od 01.aprila 2005. do 31.marta 2006. godine.

II VARIJANTA

TREĆA ETAPA OD 01. APRILA DO 30. SEPTEMBRA 2005. GODINE

 

Razlika je samo u tome što bi se vreme provedeno na Pamiru od 01. jula do 04. avgusta iskoristilo za alpinističke uspone na Pik Lenjin kroz dva smera, ne kao u prvoj varijanti i uspon na Pik Komunizma i Pik Korženjevske. Bilo bi potrebno povećati učešće na susretima alpinista Balkana, što bi u konačnoj varijanti bilo korisno da što veći broj srpskih alpinista uspe da savlada i teške smerove u visokim planinama, kako u našoj zemlji, tako i u Bugarskoj, a i u Centralnim Alpima. U ovoj etapi akcenat bi se bacio na povećanje tehničke osposobljenosti i što većem broju kvalitetnih uspona, koji bi izuzetno marketinški delovali na popularizaciji alpinizma u Srbiji.

 

ČETVRTA ETAPA OD 01. OKTOBRA 2005. DO 31. MARTA 2006. GODINE

  

Ova etapa bi po obimu bila vrlo slična drugoj etapi, s tim što bi u njoj poseban akcenat bio bačen na pripremu i proveru što kvalitetnije zimske opreme. Uspone na visoke planine u zimskom periodu. Osvajanje Zapadnog vrha Elbrusa od 06. do 22. Marta 2006. godine, što bi bio do sada ne izvršen uspon. U ovoj etapi bilo bi potrebno pokušati fizičku pripremu po snegu uraditi na skijama za skijaško trčanje. To su metode koje u svetu već daju veoma dobre rezultate, ali imajući u vidu naše poimanje i znanje skijanja, mislim da će to ići jako teško.

I još nešto na kraju.

Pruža nam se prilika da budemo istorija. Nemojmo zbog sitnošićardžijskih fazona ostati uskraćeni za veliko zadovoljstvo koje nam, svima, nadam se, alpinizam pruža.

Ako želimo da nam ekspedicija uspe, neophodno je da PSS organizuje konferenciju za štampu na kojoj bi sa svih aspekata širokoj javnosti objasnili razliku između nas i Jaćimovića, Ferlana i još nekih, nama dobro poznatih.

 

 

 

Program priprema uradio:
Borko Gajić, alpinista

Grafik sprovodjenja pripremnog tabora Pamir 2005

Prijavu za učešće u ekspediciji  kao i spisak neophodnih stvari za INDIVIDUALNI PAKET sa cenama i načinom nabavke možete preuzeti u download sekciji